Andreja Leški: Dragocenost trenutka kada sebi dozvoliš da zastaneš i oslušneš sebe

Nakon završetka izuzetne sportske karijere, olimpijska šampionka u džudou Andreja Leški priuštila je sebi kraći odmor u Dolenjskoj. Tokom razgovora u kafeu hotela Dvorac Otočec govorila je o ravnoteži, opuštanju, identitetu izvan sporta i o tome zašto će joj ovaj odmor ostati u sećanju kao izraz prefinjenosti.

Andreja, kako ste odlučili da vikend provedete na odmoru u Dolenjskoj?

Ako sam potpuno iskrena – boravak u Dvorcu Otočec dobila sam na poklon povodom završetka karijere. Neko vreme sam razmišljala kada bi bio pravi trenutak za to i shvatila da je zapravo idealno vreme upravo „sada“. Sve se dogodilo prilično spontano.

Kao vrhunska sportistkinja, tokom svih tih godina morali ste da posvećujete mnogo pažnje ishrani. Da li danas, tokom ovakvih odmora, umete da se prepustite trenutnim željama?

Tačno je, sportisti su po pravilu veoma disciplinovani, ali ja sam oduvek zastupala zdravu ravnotežu. Nijedna krajnost nije dobra – ni preterano ograničavanje ni stalno proveravanje svake kalorije. Ja se sa ishranom nikada nisam susretala na takav način. I tokom treninga dozvoljavala sam sebi da biram hranu koju volim i da se povremeno malo razmazim.

Ovde, na Otočcu, sve je još jednostavnije – vaša kuhinja je zaista na veoma visokom nivou, a obroci su pažljivo osmišljeni i uravnoteženi, pa uopšte nema osećaja da sve moraš stalno da kontrolišeš.

Džudo zahteva veliku koncentraciju i prisutnost u trenutku. Kako vi doživljavate značaj usporavanja i odmaka od svakodnevice?

U tako intenzivnom ritmu kakav žive sportisti, neophodno je umeti da uravnotežiš napor sa trenucima smirenja. Odmak, opuštanje, svesna pauza – sve je to veoma važno. Mesta poput Otočca imaju u tome posebnu ulogu. Ovde zaista možeš da se isključiš, pa i od interneta i stalne dostupnosti. Došla sam sa namerom da se opustim i rasteretim misli. Mnogo šetnji, duboko disanje, manje vremena uz telefon – i moram da kažem da mi prilično dobro uspeva.

Kada ste najavili završetak takmičarske karijere, rekli ste da sportska karijera jednom završi, ali čovek mora da ostane. Šta danas, sa određenim odmakom, najviše definiše Andreju Leški?

To je veoma identitetsko pitanje kojim se bavim već više od godinu dana. Uvek iznova dolazim do zaključka da me najviše definišu radoznalost, posvećenost i želja za učenjem. Takmičarski sam nastrojena, ali to nije ograničeno samo na sport. Zanimaju me različite stvari – muzika, umetnost, ljudi, život uopšte. Uvek tražim prilike da nešto naučim i da uživam u trenutku.

To sam pokušavala da sačuvam i tokom karijere, iako tada za druge stvari ponekad gotovo da nije bilo ni prostora ni vremena. Ipak, mislim da sam, kroz studije, posao i kontakte izvan sporta, uspela – odnosno, mislim da mi je uspelo – da sačuvam sebe i svoju suštinu.

Ako biste ovaj odmor u Dvorcu Otočec morali da opišete jednom rečju – koja bi to reč bila?

Prefinjenost. Sve je veoma promišljeno – od ambijenta i dekora do osećaja da si zaista deo priče dvorca.