Prepoznajmo svoje potrebe uz pomoć svesne prisutnosti i vežbi opuštanja

Kada život počne da se naginje ka svojoj drugoj polovini, mnogi ljudi počinju da se okreću ka unutra, sebi. Procjenjujemo ono što smo već ostvarili i pojavljuje se pitanje: „Šta je za mene zaista važno?“

Ovaj period može probuditi nemir i tjeskobu, ali je istovremeno i lijepa prilika za produbljivanje kontakta sa sobom – vrijeme preispitivanja kako želimo da nastavimo svoj put. U ovom periodu mogu nas lijepo podržati svjesna prisutnost i druge psihofizičke aktivnosti koje smiruju i jačaju svjesnost.

Za učenje i jačanje unutrašnje snage i vere u sebe nikada nije kasno. Mozak je elastičan i sposoban da uči do samog kraja. Isto važi i za naše tijelo. Životnost u nama uvijek traži pravi put.

Svjesna prisutnost donosi više smirenosti i osjećaj sigurnosti u naš život. Djeluje kao da svaki dan šijemo padobran kako bismo ga mogli otvoriti kada bude potrebno da skočimo iz aviona.

Opuštanje i svesna prisutnost – srodne veštine koje doprinose zadovoljnijem životu

Veštine deluju slično, ali među njima postoji važna razlika.

Obe vode mirnijem i zadovoljnijem životu i manje intenzivnom doživljavanju stresa. Međutim, svesna prisutnost je nešto više. Biti svestan znači biti „budan“ – znati gde sam, šta radim i zašto to radim. Kroz svesnu prisutnost jačamo prisutnost, svesnost iskustva i kontakt sa sobom. Svoju pažnju usmeravamo na ono što se dešava u sadašnjem trenutku. Taj trenutak posmatramo i prihvatamo onakav kakav jeste, radoznalo i bez osuđivanja ili vrednovanja.

Kada vežbamo svesnu prisutnost, zapravo vežbamo stanje „biti“, a ne živeti nesvesno kao da nas vodi autopilot, niti živeti samo sa mislima na posao i postizanje važnih ciljeva. Kada vežbamo svesnu prisutnost, jednostavno – jesmo.

Glavna svrha tehnika opuštanja jeste trenutno smanjenje napetosti i neprijatnih osećaja. Ovim tehnikama želimo da postignemo određeni cilj, ali one ne pružaju prostor za otvoreno, radoznalo istraživanje sopstvenog iskustva kao što to čini svesna prisutnost.

Istraživanja pokazuju da svesna prisutnost omogućava trajnije i dublje zadovoljstvo, kao i dugotrajnije koristi za mentalno i fizičko zdravlje. Zbog toga prirodno postajemo zahvalniji, nežniji i saosećajniji – prema drugima i prema sebi. Lakše prihvatamo životne izazove jer smo u sebi smireniji i više se oslanjamo na sebe. Svesna prisutnost deluje kao da svaki dan šijemo padobran kako bismo ga mogli otvoriti kada bude potrebno da skočimo iz aviona.

Kada izabrati vežbe opuštanja, a kada vežbe svesne prisutnosti

Svesnu prisutnost treba redovno vežbati; ovu veštinu potrebno je strpljivo unositi u svakodnevni život – i kada se suočimo sa izazovima, lakše ćemo ih prihvatiti i savladati.

Vežbe opuštanja biramo kada doživljavamo snažne emocije ili telesnu napetost za koju osećamo da joj u tom trenutku ne možemo parirati – kada prevazilazi granice naše tolerancije i želimo da se smirimo.

Važno je da istražujemo i otkrivamo šta je u datom trenutku najbolje za nas i da obe veštine praktikujemo sa saosećanjem i blagošću prema sebi.

Meditacija za razvijanje svesne prisutnosti – tri koraka disanja

Ovo je jednostavna vežba koju možete izvoditi u bilo koje vreme tokom dana. Pomaže da izađete iz „autopilota“ i povežete se sa sadašnjim trenutkom. Vežba se izvodi u tri koraka, svaki traje najmanje jednu minutu.

Korak 1: Svesnost sadašnjeg trenutka

Pozovite sebe u sadašnji trenutak. Prvo ispravite držanje u dostojanstvenu poziciju i zatvorite oči. Zatim nežno usmerite pažnju na trenutno iskustvo. Možete se zapitati: „Šta unosim u ovaj trenutak?“ Pokušajte da posmatrate – koje emocije su prisutne, koje senzacije, potrebe ili misli izlaze u prvi plan. Budite svesni onoga što doživljavate. Čak i ako je neprijatno, pokušajte da posmatrate radoznalo, otvoreno, bez osuđivanja i sa prihvatanjem.

Korak 2: Usmerite pažnju na disanje

Nežno preusmerite pažnju na disanje. Samo posmatrajte – udah, izdah – bez menjanja ritma. Disanje može služiti kao sidro… kada pažnja odluta, nemojte se uznemiriti, već primetite gde je otišla i nežno je vratite na disanje.

Korak 3: Širenje pažnje na telo

Proširite polje svesti sa disanja na osećaje celog tela, kao da celo telo diše. Takođe postanite svesni prostora oko sebe i svega što je prisutno u ovom trenutku. Osetite telo od nogu do glave i pratite disanje – udah u celo telo, izdah iz celog tela.

Na kraju meditacije, možete se ponovo zapitati: „Kako želim da nastavim ovaj dan?“

Vežba disanja za veću varijabilnost srčanog ritma

Nakon minuta svesne prisutnosti, možete odvojiti još 10 minuta za vežbu disanja koja dokazano povećava varijabilnost srčanog ritma. Veća varijabilnost ukazuje na zdrav, fleksibilan autonomni nervni sistem i dobru sposobnost aktivacije parasimpatičkog sistema, odgovornog za odmor, regeneraciju i smirenost tela.

Kako izvoditi ovu vežbu

Radite 6 udisaja u minuti – udah neka traje 4 sekunde, a izdah 6 sekundi. Dišite dijafragmom. Tako dišite 10 minuta.

Ako imate neku kardiovaskularnu ili respiratornu bolest, budite oprezni sa ovom vežbom jer ovakav način disanja menja procese u telu. Posmatrajte da li vam je vežba prijatna. Trajanje možete prilagoditi po potrebi.